Koji Faktor Pravi Razliku Između Lidera i Menadžera ?
Šta je liderstvo?
Liderstvo najčešće vezujemo za poziciju u firmi ali je mnogo više od toga. Biti menadžer i lider nije isto. Dok menadžeri planiraju, organizuju i kontrolišu ljude i procese, lideri im pokazuju pravac, usmeravaju, motivišu i inspirišu.
Još od ranog detinjstva, kada krene socijalizacija, možete da primetite da postoje pojedinci koji se izdvajaju u grupi kao vođe. Ono što im je svima zajedničko jeste akcija. U kom smeru će ići njihova akcija zavisi od lične vizije. Ona daje smer budućnosti i usredsređuje energiju.
Vizija vođe izvedena je iz lične vizije.
Da li je svaki menadžer i lider?
Nije. Menadžer je osoba koja je zadužena za postavku i realizaciju ciljeva jedne organizacije ili pojedinih njenih delova. Zadužen je da određeni zadaci budu efikanso završeni. Na koji način će organizovati kadar, i sa njim rukovoditi da zadaci budu efikasno završeni zavisi od njegove lične vizije. Upravo taj način rukovođenja govori o tome da li je menadžer i lider. Lider ume da utiče na druge ljude da slobodnom voljom ulože napor da se postignu organizacijski ciljevi.
Koji je onda to faktor koji pravi razliku imeđu lidera i menadžera, kada se u oba slučaja radi o osobi sa akcijom?
HRABROST. Za liderstvo je potrebna hrabrost.
Razlikujemo tri vrste hrabrosti:
1.Fizička hrabrost
Prva hrabrost jeste fizička hrabrost. Zamislite vatrogasca koji rizikuje svoj život kako bi spasao nečiji život? Kolika je to hrabrost.
2. Moralna hrabrost
Druga vrsta hrabrosti koja pravi razliku jeste moralna hrabrost. Kada ste iskreni iako rizikujete posao i karijeru, odgovorni da priznate greške iako vas to može dovesti u nevolju i fer kada imate moć, vi tada imate moralnu hrabrost. Lideri imaju snagu da urade ono što je ispravno čak i kada ih to košta više nego što mogu da „plate“ u datom momentu. Ova vrsta hrabrosti je usko povezana sa samopoštovanjem.
Šta to zapravo znači?
Rekli smo da su akcije koje osoba preduzima izvedene iz lične vizije. Što zapravo znači, da osoba donosi odluke i sprovodi akcije na osnovu svoje percepcije. Ukoliko se radio o osobi koja nema samopoštovanje za rezultat ćemo dobiti prebacivanje krivice na druge, lična zadovoljstva u zamenu za timski rad, nedostatak efikasne komunikacije i razumevanja zaposlenih, nedostatak konstruktivnih konflikata i potiskivanje emocija između zaposlenih, strah od kažnjavanja i odbacivanja ako javno iznesu svoje neslaganje. Tada ne govorimo o lideru, već o rukovodiocu, menadžeru ili šefu, koji utiče na ponašanje zaposlenih u svrhu sopstvenih interesa i benefita.
3. Strah od neuspeha
Treća vrsta hrabrosti ogleda se u sposobnosti prevazilaženja straha od neuspeha. Vođe se često upuštaju u novi projekat ili zadatak i tada nastupa strah od onoga šta će se dogoditi ako ne uspeju. Prisustvo određene doze straha u ovakvim situacijama je normalno i pokazuje odgovornost. Da bi ovladali strahom trebamo hrabrost. Vođa koji ne uspe da se suoči sa strahom, već strah ovlada njim, traži veću kontrolu i postaje krut u međuljudskim odnosima. Strah mu sužava percepciju, i postaje defanzvan. Ovakvo rukovodstvo smanjuje produktivnost radnika.
Liderstvo uvek kreće iznutra i raste ka spolja. Za vođenje drugih, na način da slobodnom voljom deluju, je potrebna jaka ličnost koja ima samopoštovanje. Da bi neko bio lider ne mora biti na funkciji u firmi, ono što je potrebno jeste da ga članovi grupe priznaju kao vođu