Prvi koraci ka zdravoj organizacionoj klimi

Organizaciona klima nije „nešto što se podrazumeva“. Ne piše se u brošuri o vrednostima, i ne živi samo u HR izveštajima.  Ona je rezultat svakodnevnih odluka, odnosa i poruka koje šaljemo jedni drugima – verbalno i neverbalno.

Kada je klima zdrava – timovi su motivisaniji, menadžeri efikasniji, a poslovni rezultati bolji. Kada nije… pa, oseća se. Nekad kroz fluktuaciju. Nekad kroz tišinu.A najčešće – kroz pasivnost, neizrečene nesuglasice i narušeno poverenje.

U jednoj proizvodnoj firmi u kojoj radimo kao HR konsultanti, ljudi su u početnom intervjuu rekli da „imaju otvorenu komunikaciju“ i da se kod njih „sve kaže direktno“.

Međutim, već na prvom zajedničkom sastanku – kada im je predstavljen novi organizacioni dizajn i raspodela nadležnosti – atmosfera je bila tiha kao na času hemije u srednjoj školi. Niko ništa nije pitao. Niko nije izrazio dilemu, neslaganje ili bilo kakvu emociju.

A onda – nakon sastanka – krenule su tenzije. Individualni razgovori s povišenim tonom, nejasnoće oko hijerarhije koje su se „raspetljavale“ u hodnicima, i komentari o kolegama koji nisu prisutni.

Drugim rečima – iako je na sastanku sve delovalo mirno i bez konflikta, stvarna komunikacija je izostala.

E to vam je – klima. Ne ona iz vrednosnog dokumenta. Nego ona stvarna, živa, svakodnevna.

Zato želimo da baš ovaj primer iskoristimo da prođemo kroz ključne korake ka zdravijoj organizacionoj klimi – onoj koja se ne glumi, nego se živi.

1. Stvori bezbedan prostor za neslaganje

U zdravim timovima ljudi se ne slažu oko svega. Ali znaju da se ne mora svaka razlika u mišljenju pretvoriti u sukob. Uče da neslaganje pretvore u razgovor.

U pomenutoj firmi nismo krenuli odmah sa „popravljanjem komunikacije“. Prvo smo mapirali šta se tačno desilo – i do čega smo došli?

• Zaposleni ne veruju da se njihovo mišljenje uvažava
• Nisu želeli da se zamere direktoru, koji je bio prisutan na sastanku

Dakle, problem nije bio u „ljudima koji ćute“, već u prostoru koji nije bio siguran da progovore.

Zdrava klima ne znači da konflikta nema – nego da znamo kako da ga vodimo bez oštrica.

2. Lideri daju ton

Kultura otvorenosti, poštovanja i poverenja ne kreće od zaposlenih – već od menadžera. Ljudi gledaju kako lideri reaguju kada ih neko ispravi, kada neko pogreši, kada se neko ne složi. Tu se klima gradi – ili ruši.

Otvoreno postavljanje pitanja, priznanje sopstvene greške i izražavanje nesigurnosti – sve to šalje poruku: „I ovde je OK biti čovek.“

3. Komunikacija nije jedno predavanje, već proces

Prezentacija promene, novi sistem rada, najava projekta – sve to zahteva vreme da se „slegne“. Ljudi treba da imaju prostor da pitaju, da prerade informaciju, da provere svoja osećanja. Ako postoji samo jedan formalni sastanak bez prostora za dijalog – nemojte se iznenaditi ako se pravi razgovori vode na pauzi za kafu ili u privatnim porukama.

Zdrava organizaciona klima ne nastaje sama. Niti se može izgraditi jednim sastankom, konsultacijom ili radionicom. To je proces. I on zahteva svakodnevnu pažnju, uvažavanje i doslednost. Jer prava klima ne piše na sajtu firme. Ona se vidi u pauzama, u mejlovima, u porukama „posle radnog vremena“, u tome kako ljudi razgovaraju kada se ne slažu.

A tu kreće i prava promena.

Ako želiš da proveriš kakva je klima u tvojoj firmi i dobiješ konkretne smernice za unapređenje – tu smo da  pomognemo.