Kompanije Obratite Pažnju- Posvećenost Zaposlenih Nije I Angažovanje Zaposlenih!

Pošto je regrutacija i dalje veliki izazov, mi verujemo da bi kompanije i organizacije morale da fokusiraju svoje resurse na to da zadrže zaposlene koje već imaju (tj. retencija zaposlenih). Baš kao što je lakše zadržati kupca nego dobijanja novog, tako je i sa zaposlenima.

Dakle, retencija ili zadržavanje zaposlenih će uskoro postati prioritet mnogim organizacijama, što znači da da će i anagažovanje zaposlenih takođe postati prioritet. Zašto? Zato što kompanije ne mogu da zadrže zaposlene koji nisu angažovani. Angažovani, a ne posvećeni. Jer zapravo, zaposleni koji su angažovani i zaposleni koji su posvećeni su dve različite kategorije.

anagažovanosti i posvećenost zaposlenih nije isto

Šta je retencija zaposlenih, a šta posvećenost zaposlenih?

Mnoge organizacije ipak koriste ta dva termine neizmenično, nikada ne shvatajući da anagazovanost zaposlenih i organizaciona posvećenost nisu isti pojmovi.

Anagazovanost (Retencija) Zaposlenih: presek maksimalnog doprinosa za organizaciju i maksimalnog zadovoljstva zaposlenih.To je održivi nivo visokih performansi koji koristi i kompaniji i zaposlenom.

Organizaciona posvećenost: Pozitivna emocionalna vezanost zaposlenog za organizaciju.

Angažovanost zaposlenog ne mora da se odrazi na to da li će zaposleni gajiti pozitivne emocije prema organizaciji ili ne. Mnogi ljudi su napustili poslove na koje i dalje gledaju sa puno pozitivnih emocije koje ipak nisu bile dovoljne da ih zadrže na tim poslovima. Pozitivne emocije prema kompaniji nisu dovoljne da bi se zaposleni zadržali. Kompanije i organizacije se uljuljkaju u mišljenje da imaju vrlo angažovanu radnu snagu i ne moraju da brinu od zadržavanju zaposlenih. U stvarnosti, oni samo imaju dosta zaposlenih koji su posvećeni poslu i ponosni što pripadaju tom timu, ali svakog trenutka mogu napustiti organizaciju usled nedostatka angažovanosti.

Odakle Dolazi Angažovanost Zaposlenih?

Zaposleni unutar organizacije su onoliko zadovoljni poslom koliko su sigurni da to što rade nešto znači. Kada su sigurni u vrednost njihovog rada i kada kompanija prizna doprinos njihovog rada, tada nastaje angažovanost.

U suprotnom, zaposleni će biti svesni da obavljaju dobar posao, ali to ništa ne znači jer niko unutar organizacije to ne primećuje. To vodi do gubitka angažovanja.

Vrlo je moguće da organizaciona posvećenost dovede do angazovanosti zaposlenih. Problem je što angažovanost zaposlenih ne garantuje da će zaposleni postati i posvećeni. Zato kompanije više pažnje posvećuju poboljšanju kulture na sledeće načine: dodavanje lazy-bag-ova, stvaranjem koncepta otvorene kancelarije, besplatna hrana, organizovanja dana za kućne ljubimce i slično. Sve ove metode su odlične za poboljšanje posvećenosti zaposlenosti, ali ne nužno i angažovanja.

Da bi zaista izgradile angažovanje zaposlenih i osigurale posvećenost zaposlenih, organizacije treba da tretiraju ove dve stvari odvojeno i kreiraju alate koji će dovesti do poboljšanja u oba segmenta. Zaposlenima trebaju alati i resursi da bi svoj posao obavljali kako treba ili neće biti zadovoljni sa svojim poslom. Menadžeri takođe trebaju alate i resurse da bi uspešno komunicirali sa svojim zaposlenima i znali kako da ih treniraju. Oba moraju da znaju da njihov posao vredi. Takođe je bitno da imaju pozitivan povratni odgovor (feedback) i da se izbriše “bez odgovora“ kultura. U suprotnom, organizacije rizikuju da ostanu bez mnogo talenata koji su već zaposleni u njihovoj firmi.

Претплати се
Обавести о
0 Komentari
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре