Kako da poboljšate samopoštovanje?
Kada vidimo osobu koja ima dugačku listu sposobnosti i dostignuća poželimo da se poistovetimo sa njom i prva naša pomisao bude – kako je ova osoba uspešna i srećna.
A šta se zapravo krije iza svih tih sertifikata i nagrada? Da li su te sposobnosti i dostignuća potrebne za zdravo samopoštovanje? Da li statusi, imanje i prihodi mogu da popune prazninu u sebi?
Pa šta je onda tačna razlika između samopouzdanja i samopoštovanja?
Ova dva izraza se često koriste naizmenično kada se misli na naša osećanja prema sebi. Iako su vrlo slični, to su dva različita koncepta.
Kako bi poboljšali naš celokupan osećaj sebe potrebno je da razumemo njihove uloge.
Samopouzdanje je ono što osećamo prema svojim vrednostima i može se razlikovati od situacije do situacije. Moguće je da budemo samopouzdani u jednoj oblasti, poput fizike ili pevanja, dok u nekoj drugoj npr. matematike nemamo samopouzdanje. Samopouzdanje deluje na području poznatog. Povezano je sa poverenjem.
Samopoštovanje je naša kognitivna i emocionalna ocena sopstvene vrednosti. Matrica kroj koju mislimo, osećamo i delujemo.
Samopoštovanje određuje naš odnos prema sebi, drugima i svetu. Deluje na području nepoznatog i nesigurnog. Povezano je sa hrabrošću.
Da li osoba koja ima samopouzdanje, ima i samopoštovanje?
Samopouzdanje i samopoštovanje ne idu uvek ruku pod ruku. Moguće je da imamo visoko samopouzdanje a nisko samopoštovanje.
Kako bi to razjasnili, navešćemo primer. Sigurno znate poznate pevače, koji nastupaju pred hiljadama ljudi, sa velikom verom u svoju sposobnost pevanja, igranja i komunikacje sa publikom. Nemaju tremu i odlični su kada izađu na binu. Oni imaju samopouzdanje u javnom nastupu. Ako ti isti pevači nakon nastupa kazne sebe sa drogom i alkoholom, možemo zaključiti da nemaju samopoštovanje.
Odakle dolazi samopoštovanje?
Snažan uticaj na razvoj naše ličnosti imaju uverenja i navike, koje su se godinama formirale u našem mozgu. Od ranog detinjstva ste imali priliku da čujete mišljenje roditelja, rodbine i prijatelje o vama. Posmatrali ste ponašanje i njihov odnos prema vama. Mozak je primao informacije iz okoline, verbalnu i neverbalnu komunikaciju, emocionalnu reakciju i telesnu senzaciju. Sve te informacije su ostale sačuvane u sinapsama u mozgu. Što ih više ponavljamo, to ih više ojačavamo.
Obrasci ponašanja koje ste usvojili, i godinama ponavljate mogu vas učiniti robovima sopstvenog MOZGA. Kada vaš mozak preuzme vaše misli, napadne vašu vrednost,obuzme vas žudnjom, natera da verujete u stvari koje nisu istinite i da delujete na autodestruktivan način, vi sami sebi postajete neprijatelj.
Šta je to autodestruktivan način ponašanja?
Prekomerno razmišljanje i nerviranje oko stvari koje su van naše kontrole, panika zbog neutemeljenog straha, krivljenje i kažnjavanje sebe za greške koje nisu vaše i vraćanje na nezdrave načine ponašanja svaki put kada pokušate da napravite promenu su neki od nezdravih načina razmišljanja koje je vaš mozak usvojio i formirao kao naviku.Navika je naučeno ponašanje.
Lažne misli i impulsi su:
- nisam dovoljno dobar
- trebao sam/ nisam trebao
- loša sam osoba/ nisam dovoljno dobra osoba
- nisam bitan, svi ostali su važniji od mene
- biću odbijen
- nemam kontrolu
- niko me ne voli
- sva moja vrednost je briga o drugima
- ne zaslužujem da budem srećan/srećna
- želim nerealne i nedostižne stvari
- imam potrebu da pobegnem od stvarnosti
- prekomerna ljutnja
- tuga i depresija
- osećaj bespomoćnosti i uplašenosti
- konstantni umor
Lažne misli se mogu kretati od negativnih misli o sebi do želje da pobegnete od svoje stvarnosti, i prepuštanja žudnji ili nečemu drugom što troši vaše vreme. Na ovaj način gubimo samopoštovanje i udaljavamo se od istinskih ciljeva i vrednosti.
Kako da ojačate samopoštovanje u 3 koraka?
Prvi korak: identifikujete svoje lažne misli, impulse, porive i neprijatne senzacije i nazovite ih pravim imenom.
Drugi korak: Promenite percepciju o važnosti lažnih misli
Treći korak: Usmerite pažnju na aktivnosti i mentalne procese koji su zdravi. Nezdrave misli se će se i dalje pojavljivati i uznemiravati vas, jer ste ih formirali godinama, ali budite uporni u usmeravanju pažnje na misli koje vam koriste. Uspećete da zavolite sebe, samo budite uprni.
Ovom metodom možete da trenirate svoj mozak i istovremeno ojačavate svoje pravo JA.
Ljudi sa zdravim samopoštovanjem u stanju su da se u potpunosti posvete ljudima, ne plaše se neuspeha, padova i odbijanja. To ne znači da su oni pošteđeni povrede i razočarenja, već da da ih njihovi neuspesi neoštećuju. Greške im služe da bi iz njih učili, umeju da oproste sebi i drugima. Imaju kontrolu nad svojim život, ne stavljaju ga u ruke drugih. Moral im je bitniji od pozicije u firmi i uspeh ne grade na štetu drugih.
Zahvaljujući svojoj otpornosti, otvoreni su za nova iskustva rasta i tolerantni su na rizik.
Samopouzdanje je bitno da bi ostvarili uspeh na ličnom i poslovnom planu ali da bi taj uspeh održali i bili uzor drugima potrebno je da imamo samopoštovanje.